Podrum Simić je ponosan
na svoju dugu tradiciju proizvodnje rakije.
N јen prvi začetnik bio je Maharije Simić koji je daleke 1876. godine počeo proizvodnju za svoje potrebe, od najkvalitetnije sorte Madžarke koja se do dan danas održala. Uz veliki trud i rad sa pola hektara Maharije i njegovi potomci proširili su voćnjake da bi danas porodica Simić imala sedam hektara. Svaki pedalј zemlјe u voćnjacima je generacijama proučavan i analiziran, svako stablo je provereno, svaka šlјiva koja se pokupi u voćnjacima je odabrana, sve je to rezultiralo da godinama podrum proizvodi najbolјe od najbolјeg.
Upravo zato su količine ogranične. Pravi majstori za proizvodnju rakije se nikada ne zadovolјavaju postignutim; oni imaju viziju, oni pomeraju granice dostignutog, oni stalno uče, postavlјaju nove cilјeve, naporno rade i uvek traže nove izazove. Ovde se tradicija, porodična strast, znanje i veština spajaju sa modernim načinom proizvodnje i najvišim standardima kontrole kvaliteta.
Voćnjaci porodice Simić podelјeni su u dve oblasti koje se nalaze na obroncima planine Tare u selu Kokošici. Sastav zemlјišta u ove dve oblasti je takav da uvek obezbeđuje ujednačen kvalitet.
Još prvi začetnik, Maharije Simić, daleke 1876. godine, počeo je da koristi metodu trodelne frakcije kako bi odstranio neželјene sastojke i dobio izuzetan ukus. Porodica Simić pečenje komine počinje odmah po završetku vrenja i bez prestanka radi do kraja marta. Ovim procesom dobija se prvi destilat koji se naziva meka rakija zbog svoje izuzetno blage jačine i veoma snažnih aroma na voće.
N akon ovoga porodica odmah nastavlјa drugu destilaciju koja se zove prepek, iz koje se vadi samo određeni deo koji je vredan imena “prepečenica”. Ovakav način dvostruke destilacije zadržava u prepečenici M&S jedinstven ukus.
Starenje se odvija u hrastovim buradima od posebne hrastovine koja se sa velikom pažnjom uvek odabirala u stolarskoj radionici čuvenog majstora Dragojla Simića. Laganim starenjem razvija se ukus i boja koji su toliko specifični za prepečenicu, da svako ko oseti arome starih hrastovih buradi i kamenih podruma postaje veliki obožavalac stare M&S prepečenice, drenovače, klekovače i travarice. Tokom dugogodišnjeg starenja prepečenica gubi nešto od svoje alkoholne jačine i zapremine, na godišnjem nivou 4% vetri iz hrastovih buradi. Ovim procesom sve nepostojane supstance odlaze, a ostaju najkvalitetnije koje daju jedinstvenu harmoniju ukusa.
Stara M&S klekovača, stara M&S dreovača i stara M&S travarica su proizvodi koji se stvaraju po tačno određenom modelu koji predstavlјa tajnu njihovog sastava.
Milorad Simić je čovek koji kontroliše proizvodnju podruma porodice Simić, i njegova tajanstvena receptura za drenovaču i travaricu dala je bouque sa prirodno dobro uravnoteženim notama.
Milorad i Stojanka Simić temelјno poznaju proizvodnju rakije i poseduju nos i nepca sposobna da razlikuju veliki broj različitih ukusa.
Nјima se posle pet godina starenja donose proizvodi na ekspertizu, da odluče koji će ponovo da se vrate na starenje još pet godina, tako da se posle deset godina dobija finalni proizvod (final natural plam brendi).
Oni odlučuju u kom podrumu i u kojim buradima će se vršiti proces dozrevanja rakije.
Tehnologija neka se menja, ali tradicionalni ukus i kvalitet moraju ostati isti. Samo tako će se još dugo u svakoj kapi starih rakija iz podruma Simić kucati lјubav i snaga predaka.
Najlepše plodove prirode dren i kleku porodica Simić u dosluhu sa pririodom spaja sa prepečenicom, po receptu koji je samo njima poznat. Najlepši sastojci iz drena i kleke spojeni sa najlepšim sastojcima iz šlјive daju harmoniju ukusa koja se ne može opisati.
Kokošici je bog podario zdravi i čisto područje da na njemu zaokružuje ciklus od uzgajanja šlјive preko ubiranja, vrenja, pečenja do gotovog proizvoda. Geografski položaj Tare, Zlatibora i Kopaonika, na kojima se susreću specifične vazdušne struje iz nekoliko pravaca, jedinstven je i prepečenici, drenovači, klekovači i travarici daje nešto što se samo može osetiti.
Naročito blaga klima ovog ogranka Tare u okolini Bajine Bašte daje rakoji svojstven ukus i aromu koji povezani sa tradicionalnim porodičnim receptom kao spoj daju rakije jedinstvenog ukusa koje svojom čvrstinom, elegancijom i harmonijom stoje u samom vrhu svetskih pića. Duga tradicija, veština, znanje i posvećenost porodice Simić, stalna briga o kvalitetu, sve su to činioci kojima Stara M&S prepečenica, Stara M&S drenovača, Stara M&S klekovača, Stara M&S travarica, Persona – Malina, Medovina, Žuta dunja, Vilјamovka, Kajsija i Lincura duguju svoj jedinstven, neuporediv, prirodan ukus koji ih odvaja od vrhunskih pića.
Stare M&S rakije su jedinstvene, proizvode se u ograničenim količinama, a neguju i čuvaju u posebnim uslovima. Nose duh starih predaka, kamenih podruma i hrastovih buradi od stoletne hrastovine u kojima se čuvaju.
Rakija kroz vekove
Prva proizvodnja alkoholnih pića počela je nedestilisanim vinima od grožđa, voća, kobiljeg mleka i drugim.
Prastari podaci ukazuju na korišćenje dostilacionih aparata koji su prvobitno upotrebljavani za destilaciju aromatičniih biljaka u cilju dobijanja parfema, mirisa i ulja za balsamovanje. Na ovo ukazuju crteži u antičkom hramu egipatske prestonice.
Grčki filozofi i lekari: Aristotel, Hipokrit, Galen i drugi opisivali su destilaciju još pre nove ere. U Kini su u VII veku, a u Indiji u IX veku destilisali aromaitično bilje i proizvodili arak i rum.
Marko Polo 1297. god. opisuje da su mongolski nomadi u svojim obitavalištima sevrerno od pustinje Gobi još u VIII veku poznavali proizvodnju alkoholnog napitka dobijenog vrenjem kobiljeg mleka u kožnim mešinama (mlečno vino kumiis), a njegovom destilacijom dobijala se mlečna rakija karaknmiis. Za vreme vladavine Džingis Kana pominju se likeri od dva puta destilisane rakije karakumis.
U srednjem veku u Francuskoj i Italiji cveta proizvodnja rakije od grožđa koja se naziva raznim imenima: lozova voda, vatrena voda, voda života i slično. Nju su u početku proizvodili alhemičari i apotekari, jer se ova sve do XV veka tretirala kao lek, pripisivane su joj razne natprirodne moći kao podmlađivanje, produžavanje života i sl. Ovim se poslom kasnije bave manastiri i trgovci. Razni ratovi i epidemije zaraznih nolesti išle su na ruku proizvodnji rakije. Njena potrošnja se širi u narodu. Ona počinje da se koristi i kao Sredstvo plaćanja.
Rakija u Srbiji nije bila poznata pre druge polovine XIV veka. Reč rakija se ne pominje na starim srpskim spomenicima i u jeziku. Kod nas je reč rakija “došla” sa Turcima, u XIV ili XV veku. Reč “rakija” potiče od arapske reči “al -rak” što u slobodnom prevodu znači znoj.
Pod tim se mislilo na specijalno piće – rakiju arak koja se nekada a i danas, proizvodi u Indiji, Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama.
U to vreme rakija se dobijala destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi. Danas sa razvojem tehnologije, rakija se proizvodi i od drugih sirovina, kao što su šećerna trska, voće, grožđe, žito, melasa itd.
Kada je krajem XIX veka većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je drastično opala proizvodnja vina proizvodnja rakije je naglo skocila.
U pesmama u kojima su opevani oslobodilački ustanci u Srbiji početkom XIX veka, vino se sve više zamenjuje rakijom. Tako, u pesmi
“Početak bune protiv dahija”, opisujući Karađorđa, narodni pevač kaže: “Đorđe se junak naučio prije zore svagda uraniti umiti se i Bogu moliti i popiti po čašu rakije…”
Rakija se ne pije iz navike, već zbog uživanja. Prvo se pogleda boja, zatvorenih očiju treba da se oseti miris, zatim se lizne. Na ovaj način se oseti kvalitet rakije. Rakija je kod nas prisutna u mnogim životnim prilikama, ali i u svakodnevnom životu. Ne moze se zamisliti bilo koje slavlje bez čašice rakjie. Rakija je kod nas postala običaj, uz ispijanje rakije obavezno ide i zdarvica. Zdravica ima mnogo, a razlikuju se od mesta do mesta.
Rakija se koristila u narodnoj medicini kao osnovno sredstvo za dezinfekciju. Poznato je da se ona zajedno sa drugim sredstvima, koristi i kao lek za mnoge bolesti i jačanje organizma. U narodu postoji veliki broj recepata za lečenje različitih bolesti u kojima rakija zauzima vidno mesto. Prepečenica, lincura, drenovaca, kao i posebna vrsta rakije – travarica najčešće se koriste za lečenje i danas dan.
